Intervju

LUKA JOVIĆ: U Fjorentini se priča na srpskom, spreman sam za svoj drugi Mundijal

Srpski napadač nas ugostio u Firenci između dva meča svoje Fjorentine na kojima je dao golove

Prelazak iz Real Madrida u Fjorentinu u karijeri Luke Jovića, posle svega sto je ovaj mladi igrač prošao poslednjih godina, mogla bi da bude odskočna daska njegove karijere. 

Dosta toga zavisi od Svetskog prvenstva, naravno, pa baš to je bila tema našeg razgovora sa sjajnim 24-godišnjim napadačem. I to u Firenci.

 “Hvala vama što ste nas posetili”, uzvratio je Luka na naše „hvala“ što nas je ugostio tog dana.

A taj dan je bio poseban – usledio je posle njegova dva gola Bašakheširu za overu plasmana Fjorentine u nokaut fazu Lige Evrope.

“Sve ste videli… Pronalazim formu I to je ono što me raduje. Znao sam da će to biti “gore-dole-gore-dole”, ali sam I verovao I naravno I dalje verujem da ću biti sve bolji I bolji. Do Mundijala – najbolji (osmeh)… Ide se ka tome.

Pomenuli smo golove u Ligi Evrope, a samo nedelju dana ranije zatresao si i mrežu Intera. Bila je to definitivna potvrda da je povreda prošlost.

“Taj gol mi je posebno drag, jer je usledio iz srpske akcije. Terzić je izveo korner, Milenković glavom spustio loptu, a ja zatresao mrežu.

Sve si nas obradovao tada, ali i sve si nas uplašio na meču pre toga kada si u 7. minutu s bolnom grimasom napustio teren. Je l si pomislio da ćeš propustiti Mundijal?

“Verujte, uplašio sam i samog sebe. Svašta mi je prošlo kroz glavu dok sam s bolovima odlazio ka klupi. Svetsko prvenstvo… Srećom, pokazalo se da nije bilo ništa strašno I eto brzo sam se vratio. Vidite I samo kako (osmeh)…

Povreda je, srećom, prošlost. A kakva je budućnost? Mundijal je bliska budućnost.

“Nadam se najboljem”.

foto Aleksandar Dimitrijević

Pre mesec dana vas je posetio selektor Stojković. Ajd da otkrijemo neku anegdotu ili detalje druženja.

“Bio je sa svojim pomoćnikom Bratislavom Živkovićem. Njega znam dugo godina, bio mi je trener u pionirima Zvezde. On je velikim delom zaslužan za moju karijeru. Naravno, prisetili smo se nekih dešavanja iz tog perioda, mada smo veći deo vremena pričali o reprezentaciji, logično.

Koliko ti znači takva podrška selektora? Čini se da nijedan trener dosad, izuzev Radomira Antića, nije toliko obilazio igrače i pričao s njima kao drug, brat.

“Sigurno da znači. Kada znate da selektor dolazi na utakmicu, odma je drugačiji pristup i želja veća. Pogotovo u momentima pred Svetsko prvenstvo. Nadam se da će nam dolaziti i ubuduće (osmeh)…

Šta to krasi našu reprezentaciju, pa konačno igra fudbal iz top klase? Da li veličina selektora, zrelost igrača ili nešto treće, četvrto ili sve to zajedno?

“Sve zajedno. Činjenica je da smo svi iskusniji u odnosu na prošli Mundijal, recimo. Ali mnogo je i do selektora, sistema rada, atmosphere, energije koju trenutno svi mi vidljivo imamo.”  

Da pomenemo i porodicu, je l su sinovi počeli da shvataju ko im je i šta otac? Najmlađa dvojica sigurno nisu, a najstariji?

“Oni su posebna motivacija za sve u životu. Veliku energiju dobijam od njih i od Sofije.

Često si na meti onih večitih kritičara, ali ih često i ućutkaš. Svaki put kad se oglase ti daš gol. Koliko pratiš komentare, društvene mreže? To je, recimo, Dejana Stankovića opterećivalo, ne samo dok je bio igrač, već i sad kao trener.

“Često je blaga reč. Stalno sam na meti kritičara (osmeh)… Ali ne obazirem se više. Eto, primetili ste, odgovorim im na terenu, to je dovoljno. Imam 24 godine I itekako sam ostvaren u životu. A oni?

Za koji dan počinje Mundijal, šta želiš, a šta očekuješ od Svetskog prvenstva? Mnogi vide Srbiju u četvrtfinalu, polufinalu… Je l opterećuje takav optimizam ili je to stvarno realnost?

“Kad ide dobro, logično je i da su očekivanja velika. Osećamo podršku nacije I iskreno se nadam da necemo izneveriti nikoga. 

Brazil prvi rival – prvo pa muško. Igrao si protiv njih na Mundijalu 2018. Jesu jaki, možda i favoriti za osvajanje, ali jaka je i Srbija.

“Sviđa mi se što prvu utakmicu igramo s njima, jer pozitivan rezultat može posebno da nas uzdigne”.

Veruješ u pozitivan rezultat?

“Naravno. Uvek”.

Koja ti je prva asocijacija na Brazil?

“Doktor Sokratis (osmeh)…

S kim si razmenio dres posle onog meča s Brazilom? Je l uopšte skupljaš dresove poput mnogih fudbalera? Evo, Bane Ivanović se skoro pohvalio svojom kolekcijom.

“Nisam menjao dres. To mi je bila jedina utakmica na Svetskomk prvenstvu, pa sam dres bacio nekoj porodici na tribinama”.

U Fjorentini igraju tri Brazilca. Eto tu ste i vi – trojica Srba. Je l se šalite nekad, pričate o Mundijalu?

“Ima peckanja, naravno. Nekako kroz celu karijeru me prate Brazilci. U Ajntrahtu, pa u Realu, sada u Fjorentini”.

Još jedan rival nam je isti kao u Rusiji, to je Švajcarska. Znamo šta se dešavalo sve na onom meču, je l pravi trenutak da im se vrati istom ili duplom merom?

“Troduplom, ne duplom”.

Razgovor smo počeli Fjorentinom, pa pričom o klubu i da završimo intervju. Koliko ti znači to što su tu i Aleksa Terzić, Nikola Milenković, bio je i Matija Nastasić.

“Puno mi znači. Oni su tu od mog prvog dana. Interesovanje Fjorentine trajalo je dugo, a oni su bili jedan od razloga zašto sam izabrao baš ovaj klub. Bili smo dobri i pre mog dolaska, sada smo kao porodica. Češće smo zajedno nego sa svojom porodicom. Družimo se i privatno”.

Je l ste naučili ostale igrače da pričaju srpski?

“To se podrazumeva. Kad treba da se opsuje svi progovore srpski (osmeh)…

Fjorentina je na sredini tabele, mnogi su mišljenja da zaslužuje bolju poziciju. 

“Imali smo krizu rezultata, sada je sve daleko bolje. Verujem da ćemo nastaviti uzlaznom linijom.

Kakav je život u Firenci, je l imaš vremena za opuštanje u gradu? Kako reaguju Italijani kad te vide negde?

“Sve je kako treba. A što se tiče Italijana, primetno nam zavide što smo na Svetskom prvenstvu, a oni nisu (osmeh)…

Jedan si od retkih fudbalera sveta koji je igrao u tri od pet “liga petica”. Gde vidiš sebe posle Fiorentine – mozda u Franucskoj ili Engleskoj?

“Engleska? Teško. Ne volim taj stil fudbala, ali videćemo kako se bude odvijala situacija”.

foto Aleksandar Dimitrijević

Za kraj – je l skupljaš Panini sličice? Je l si zalepio sebe u album? Ili si to možda prepustio sinu?

“Davno je to prošlo vreme. Nekada sam skupljao, sada ne. Ali je svakako lep osećaj što sam, eto, i ja na sličicama. A sinovi? Još su mali, za sledeće Svetsko prvenstvo biće spremni sigurno. Eto, nek tada zalepe tatu u album (osmeh)…

foto Aleksandar Dimitrijević

S osmehom smo počeli razgovor, s osmehom ga završili, pa neka ga i s osmehom nastavimo tokom i posle Svetskog prvenstva!

Related Articles

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button