Top 10 srpskih fudbalera u Engleskoj: Mitrović rekorder, Vidić kapiten… Ipak, niko kao Đani

Ove godine je 30 godina od osnivanja engleske Premijer lige, a nedavno je jedan Srbin srušio rekord star 29 godina, dok je drugi doživeo emotivan oproštaj i ovacije od 73.000 ljudi. To nas je navelo da se prisetimo srpskih fudbalera koji su ostavili trag u engleskom fudbalu u poslednje tri decenije.

Aleksandar Mitrović
(Njukasl 2015-2018, Fulam 2018-?)

Rođeni Smederevac najpre je nosio dres “svraka” – 69 puta, postigavši 17 golova. Nekako je i dan danas teško nadmašiti legend kluba Alana Širera, pa je to bio teret i Mitru. Ipak, dok za klub iz Londona naš napadač je oborio sve moguće rekorde, odigravši 172 utakmice i postigavši 96 golova. A nedavno, 2. maja ove godine Mitar je ispisao novu stranicu istorije engleskog fudbala pošto je postigao 43 gola u jednoj sezoni I postavio rekord po broju datih golova u Čempionšipu oborivši rekord star 29 godina koji je bio u vlasništvu Gaja Vitingema. Fantastičnu sezonu krunisao je uvođenjem svog kluba u elitni rang engleskog fudbala i to po treći put (prethodno 2018. i 2020.). Na kraju, dobitnik je priznanja za igrača godine u Fulamu i za igrača sezone u Čempionšipu.

Nemanja Matć
(Čelsi 2009-2010, 2014-2017, Mančester junajted 2017-2022)

Za popularne “plavce” Ubljanin je odigrao 133 utakmice i postigao šest golova, dok je za “crvene đavole” odigrao 189 mečeva i četri puta zatresao mrežu. Trofej namenjen šampionu Engleske je podizao tri puta sa Čelsijem. Uz to je osvajao po jednom FA kup i Liga kup. Srpski vezista je u više navrata u Mančesteru nosio kapitensku traku. U nedavnoj utakmici sa Brentfordom ovaj „neopevani heroj u savremenom fudbalu“, kako stoji na sajtu Junajteda, se pred prepunim Old Trafordom oprostio od ovog kluba. Doživeo je ovacije i aplauz od navijača i saigrača. Ranije, Nemanja je u Čelsiju sarađivao sa Žozeom Murinjom, a na njegov poziv je i prešao u Junajted. Zato je Nemanjin odlazak iz redova “crvenih đavola” prokomentarisao i sam Murinjo rečima: „Ponosan sam što sam bio deo tvoje istorije“. Da li će i po treći put sarađivati ostaje da vidi, jer je u igru za poptis našeg fudbalera stala i Murinjova Roma.

Nemanja Vidić
(Mančester junajted 2006-2014)

Taj 25. decembar 2005. je bio jedan poseban dan za Junajted, jer su dobili jako vredan Božićni poklon. Naime tog dana je ozvaničena saradnja “crvenih đavola” i srpskog fudbalera koja je trajala narednih osam uspešnih godina. Bila je to duga i plodonosna saradnja. Nemanja je za klub iz Mančestera odigrao 300 utakmica, postigao 21 gol i podigao 17 trofeja – 5 titula u Premijer ligi, 3 Liga kupa, Ligu šampiona, Klupsko svetsko prvenstvo i 7 FA Kupova. Sarađivao je sa slavnim Ser Aleksom Fergusonom, koji je upravo srpskog fudbalera izabrao da bude kapiten slavnog kluba. Vidić je sa Junajtedom ispisao stranice fudbalske istorije, a karijeru je završio u godini iako su mnogi smatrali da je mogao još da igra. U prilog tome govori i to da su navijači bili oduševljeni kada se Vidić nedavno našao u timu Mančesterovih veterana koji su igrali egzibicioni meč u Indiji. Navijači su mu poručili „da može da zaigra i u prvih 11“. Njegov oproštaj je takođe ostao upamćen, jer je čitav Old Traford pevao pesmu ovom rođenom Užičaninu. Nemanja Vidić je dva puta izabran u idealan tim sveta (2007. i 2008.) od novinara francuskog Lekipa, jos četiri puta u Premijer ligi, dva puta je bio igrač sezone u engleskom šampionatu i igrač godine u Mančester junajtedu, a našao se i među 100 najboljih fudbalera u trećem milenijumu po izboru renomiranog magazina „Four – Four – Two“.

Branislav Ivanović
(Čelsi 2008-2017, VBA 2020-2021)

Za tim sa Stanford Bridža odigrao je 377 utakmica i tako postao tek četvrti stranac kome je pošlo za rukom da odigra preko 350 mečeva. Uz to je postigao 34 gola. Sa Čelsijem je tri puta bio šampion Engleske i isto toliko puta je osvojio FA Kup, jednom je osvojio Liga kup, Ligu šampiona i Ligu Evrope. Imao je ovaj Mitrovčanin tu čast da nosi kapitensku traku i predvodi popularne plavce iz Londona. U jednom periodu je u timu imao srpsko društvo u vidu Nemanje Matića. Iako je od dolaska u Čelsi bio obasipan drugim ponudama velikih evropskih klubova ostao je veran ovom klubu u kome je proveo skoro devet godina i bio stub odbrane. Sarađivao je sa najboljim trenerima od Murinja, preko Anćelotija do Roberta di Matea sa kojim je osvojio Ligu šampiona. Dva puta je ušao u tim godine u Premijer ligi, bio je i član idealne postave Lige šampiona i proglašen igračem finalne utakmice Lige Evrope. Doživeo je Bane i jednu neprijatnu situaciju na terenu o koioj su pisali svi svetski mediji. Naime u duelu sa Liverpulom 2012.
godine za desnu ruku ga je ugrizao protivnički napadač Luis Suarez koji je nakon toga dobio zabranu igranja deset mečeva, ali Ivanović nije podigao krivičnu prijavu protiv urugvajskog igrača. Sa Vest Bromvič albionom je imao jednogodišnji ugovor. Odigrao je 13 utakmica u Premijer ligi. Nakon isteka ugovora postao je slobodan igrač i završio fudbalsku karujeru.

Luka Milivojević
(Kristal Palas 2017-?)

Kragujevčanin je za tim iz Londona odigrao 175 utakmica i postigao 29 golova. Nakon samo godinu dana od dolaska u klub početkom 2018. godine postao je kapiten ekipe. Ovaj fudbaler sredine terena dobio je ulogu izvođača penala. Bio je najbolji strelac kluba u sezonama 2017/2018 i 2018/2019. Od kada mu se desio gubitak oca, Luka ove sezone ne pruža partije kao ranije, ali verujemo da ce prevazići ovaj težak period i vratiti se svojoj prepoznatljivoj igri.

Aleksandar Kolarov
(Mančester Siti 2010-2017)

Za “građane” je odigrao 247 utakmica i postigao 21 gol. Sa Sitijem je osvojio dve titule u Premijer ligi, isto toliko Liga kupa i jedan FA Kup i FA Komjumiti Šild. Navijači ga najviše pamte po golovima iz slobodnih udaraca i razdornom udarcu levom nogom. Ostavio je trag i van terena, pa su tako na društvenim mrežama I dalje viralni video klipovi sa raznih proslava kluba, kao i specijalne klupske novogodišnje čestitke u Kojima je Srbin imao smešnu ulogu.

Savo Milošević
(Aston Vila 1995-1998)

Engleska Premijer liga je osnovana 1992. godine, a prvi srpski fudbaler koji je zaigrao u ovom takmičenju bio je upravo Savo Milošević. On je 1995. godine prešao u klub iz Birmingema za koji je postigao 29 pogodaka na 90 premijerligaških mečeva. Uspeo je da osvoji Liga kup. U finalu koje se igralo na Vembliju protivnik je bio Lids junajted, njegova Aston Vila je pobedila, a prvi gol u funalu je postigao upravo Savo.

Mateja Kežman
(Čelsi 2004 – 2005)

Srpski napadač dolazi u redove plavaca iz Londona u trenutku kada je trener Žoze Murinjo. Za tim sa Stanford Bridža odigrao je ukupno 41. utakmicu u svim takmičenjima i postigao sedam golova. Podigao je pehar namenjen šampionu Engleske. Ovaj rođeni Zemunac se na ostrvu zadržao samo jednu sezonu. Nakon završetka fudbalske karijere objavio je autobiografiju „Samo mi Bog može suditi“ u kojoj je otkrio brojne detalje iz svlačionica klubova za koje je igrao. Između ostalog i iz svlačionice Čelsija kao i pojedinosti „zašto se pod tušem hvatao za gušu sa Murinjom“. Osim toga nakon što je kopačke okačio o klin posvetio se menadžerskom poslu i privatnom biznisu na Kopaoniku gde i živi. Danas se njegovo ime vezuje za transfer o kome se dugo priča i koji će biti najveći u njegovoj menadžerskoj karijeri, a u pitanju je transfer srpskog reprezentativca Sergeja Milinkovića Savića koji bi ovog leta trebao da napusti redove Lacija.

Goran Bunjevčevic
(Totenhem 2001-2006)

Za Pevce iz Londona odigrao je 57. utakmica u svim takmičenjima i postigao dva gola. Sa ovim klubom igrao je finale Liga kupa. Nakon završetka fudbalske karijere položio je za A licencu UEFA, diplomirao je sportski menadžment i obavljao funkciju sportskog direktora Fudbalskog saveza Srbije. Nažalost preminuo je iznenada 28. maja 2018. godine u 45. godini života. Koliki je trag ostavio pre svega kao čovek u Totenhemu govori i to da mu je na utakmici Londonskog kluba i Crvene Zvezde odata počast. S obzirom da je igrao za oba kluba bila je ovo prilika za tako nešto. Naime petlovi su napravili omaž o Bunji. U poluvremenu je pušten video od par minuta a ceo stadion je ćutao i poklonio se ovom velikom čoveku. Ovom događaju prisustvovali su članovi Goranove porodice koji su bili gosti kluba. Bio je to jako emotivan trenutak. Uz to odštampana je i brošura Bunji u čast. U znak sećanja na prerano preminulog fudbalera 2019. godine je organizovan memorijalni meč koji je okupio veliki broj asova. Ideja i želja je bila da memorijal postane tradicija što će se nadamo se i desiti jer sećanje na ovog čoveka treba da živi.

Saša Đani Ćurčić
(Bolton 1995-1996, Aston Vila 1996-1998, Kristal Palas 1998-1999)

Nestašni momak iz beogradskog naselja Besni fok ostavio je upečatljiv utisak u Engleskoj. Odlaskom u Bolton za koji je odigrao 28 utakmica i postigao četiri gola pokazuje svoj raskošni talenat. Međutim sve više ga zanimaju stvari van terena umesto fudbala, što se odrazilo na njegovu igru. Pažnju medija privlačio je ne samo golovima i asistencijama, već zbog nesportskog načina života, a u novinama ga je bilo više na stars stranama nego na sportskim stranama. Njegove žurke sa poznatima se i dalje pamte. Ipak navijači Boltona ga ne pamte po nestašlucima, već po igrama koje je pružao i prvom golu koji je ostao u sećanju mnogima. Naime Ćurčić je u susretu sa Čelsijem na Stanford Bridžu postigao gol koji se pamti i koji je bacio u senku pobedu Čelsija. Tim pogotkom kupio je mesto u srcima navijača. Ćurčić odlazi potom u Aston Vilu gde njegova karijera doživljava konstantan pad. Engleski Tajms je uvrstio njegov transfer iz Boltona u Aston Vilu na 16. mesto u izboru 50 najlošijih transfera Engleske premijer lige. Povukao se u 29. godini. Dejli mejl je 2015. godine objavio zanimljivu listu od 50 igrača koji su stekli status kultnih heroja u Premijer ligi. Nisu se gledali rezultati već kompletan utisak koji je igrač ostavio (ponašanje na terenu i van njega, frizure, anegdote, težina, visina…). Ćurčić je na listi zauzeo visoko 7. mesto od 50 imena koja su se na listi našla. Plasman se odnosio za vreme provedeno u Boltonu gde su ga zvali „Srpski Džordž Best“.

autor Aleksandra Milošević