Na Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš više ne postoje liste čekanja i nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati operaciju duže od pet do 15 dana.
Ovim rečima za Blic govori direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš prof. dr Dragan Milić, nakon što su lekari i medicinsko osoblje ove klinike, dodatnim radom, operišući bez ikave naknade tokom proteklih 12 vikenda uspeli da naprave pravi podvig i eliminišu listu čekanja na kardiovaskularne operacije. Za 100 dana, niški kardiohirurzi su izveli 248 operacija, što je više nego duplo u istom periodu prošle godine kada je operisano 117 pacijenata. Lista čekanja sa 149 bolesnika na početku ove godine prešla je u listu zakazivanja na kojoj se sada nalazi 42 bolesnika! Prof. dr Milić kaže da se na operacije, na koje se prošle godine čekalo tri do četiri a nekada i šest meseci, više ne čeka… Liste čekanja od juče više ne postoje i nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati operaciju duže od pet do 15 dana.
Direktor ove ustanove, Dragan Milić, otkrio je da se klinika vratila na redovan režim rada.
– Limitirani smo brojem operacija koje mogu da se izvedu a glavni problem je intenzivna nega gde imamo ukupno 10 ležajeva. I kada ih popunimo, prvi sledeći pacijent može da se operiše kada se neko ko je u intenzivnoj nezi dovoljno oporavi da može da ide kući ili na odeljenje. Za ovih 100 dana sve vreme kapacitet u intenzivnoj nezi je bio 10 pacijenata – kaže prof. dr Milić.
On je pohvalio nadležene rekavši da nikada od 2014. godine, od kada postoji Klinika za kardiohirurgiju, nikada se nije desilo da nemaju problema sa valvulama i drugim potrebnim materijalom, kao što je bilo u ova tri, četiri meseca.
– Sve smo imali u dovoljnoj količini tako da i rezultati kažu – 248 operacija u poređenju sa 117 proše godine, to govori sve. Sa današnjim danom nemamo nijednog pacijenta koji je prošao anesteziološku ambulantu a ko čeka na operaciju. Trenutno imamo 42 pacijenta ali nijednog koji je prošao anesteziologa. Samo onaj ko je prošao anesteziologa je spreman za operaciju. Kardiohirurške operacije su krajnje teške i komplikovane, traju u proseku šest, sedam sati. Pacijent koji dođe mora da dođe pripremljen. Mora da uradi određene analize, posle čega dolazi kod anesteziologa koji proverava da li je on spreman za operaciju. Sa današnjim danom ne postoji nijedan jedini pacijent koji je prošao anesteziologa i koji čeka operaciju. Ako se pojavi neko ove nedelje, on će biti operisan već naredne, objašnjava prof. dr Milić.
On ističe da je i pored duplo većeg broja operacija, broja pregleda i broja hospitalizacija, kvalitet rada ostao na istom, visokon nivou.
– Puno nam je srce, pre svega zbog naših pacijenata. I ono što je nama najvažnije to je da je kvalitet rada ostao isti, pored ovako ogromnog povećanja u kvantitetu. Sve operacije su bile urađene, i operacije koje se nisu radile kod nas na klinici su urađene. Rađena je čak i transplantacija bubrega, pored svega ovog što radimo. Jer mi smo mi klinika koja radi i kardiohirurgiju i vaskularnu hirurgiju a radimo i transplantacije. Mi smo jedini centar južno od Beograda, u krugu 250 kilometara od Niša koji radi karediohuirurgiju I transplantacije. I uspeli smo da pored ovog posla koji smo imali – kardiohirurške i vaskularne pacijente, da uspešno uradimo i tu jednu transplantaciju bubrega, veli prof. dr Milić.
On naglašava da je iznenađen ovakvim odjekom rezultata njihovog rada, što je, smatra on, potvrda da građani i pacijenti znaju to da cene.
– Bilo je mnogo ljudi koji su slali poruke podrške, mnogi predlažu da treba da dobijemo ordenje I nagrade. Ja smatram da mi, i ne samo ja nego i moje mlađe kolege koji su inicijatori – dr Milan Lazarević, dr Vlada Stoiljković i dr Aleksandar Kamenov, da smo mi radili samo svoj posao. Zašto bi smo mi treblai da dobijamo ordenje, što smo radili naš posao. Mi smo 24 dana “poklonili” našim pacijentima, našem gradu, jugu Srbije. Kada bi svako od nas poklonio jedan dan u godini, šta god da radi ovo bi bila mnogo lepša zemlja – automehaničar može da kaže jedan dan ću da popravljam automobile za neku državnu instituciju gde treba, keramičari, pravnici, ekonomsisti, advokati mogu tako isto da “poklone” dan ili dva svojoj društvenoj zajednici, kaže prof. dr Milić.
