Srbija danas slavi Dan državnosti – Sretenje. Ovaj datum, 15. februar, jedan je od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Prvog srpskog ustanka. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.
Prvi srpski ustanak nije buknuo iznenada, a na to nas podseća ugledni novinar Momčilo Petrović, autor knjige „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“. U 1803. naveliko su se držali sastanci među srpskim uglednicima, sklapani dogovori i polagane zakletve, a Karađorđe se u Zemunu raspitivao za mogućnost kupovine veće količine baruta i olova.
Dan kad je počeo ustanak protiv dahija 1804. godine
Vladimir Ćorović u kapitalnom delu „Istorija Srba“ beleži da je knez Aleksa Nenadović u to vreme uputio u Zemun jedno pismo tamošnjem komandantu majoru Mitezeru. Obaveštava ga da su „Srbi pozavađali dahije, između kojih će doći do borbe“, i moli ga „da spremi džebane i oficira, a vojske dosta imamo da nam pomognu da dahije odavde oteramo.“ I zaista, zbog srpskih intriga, između Aganlije i Kučuk-Alije došlo do krupnih sukoba, u kojima je bilo mrtvih među pristalicama obe strane…
Ovo je pismo, međutim, palo u ruke dahijama i otvorilo im oči. „Dotle zavađeni“, piše Ćorović, „oni se pred opasnošću mire i traže načina kako da doskoče svojim neprijateljima… Stoga rešiše da opasnost spreče odmah u početku, i to najradikalnijim sredstvima. Narod je trebalo obezglaviti, i to tako što će se pobiti glavni knezovi i sveštenici, oni koji mogu postati vođi i koji imaju veza preko granice. Tako je došlo do Seče knezova, toliko poznate iz slavne Višnjićeve pesme o početku bune. U drugoj polovini januara 1804. biše pogubljeni knez Aleksa, Ilija Birčanin, Marko Čarapić, Hadži Ruvim i drugi; ukupno oko 70 lica. Sam Mehmed-aga Fočić kazao je knezu Aleksi da gine zbog onog zemunskog pisma.“
Zanimljivo je da Turci Karađorđa Petrovića uopšte nisu smatrali opasnim, pa je tako izbegao pogubljenje. Dahije su se, naime, više bojale uglednih Srba iz Posavine i okoline Beograda i Valjeva jer su ovi uživali najveći ugled u narodu, i uz to održavali i veze sa Austrijom. Zato su se lično prihvatili komande njihovim pogubljenjima, a na Karađorđa su poslali nedisciplinovanu grupu običnih vojnika. Karađorđe ih je sa svojim momcima sačekao u Topoli i neke pobio, a ostatak rasterao. Odmah potom napustio je kuću i i otišao u šumu kod svog starog prijatelja hajduka Stanoja Glavaša.
Karađorđe je za vođu ustanka izabran na zboru održanom u Marićevića jaruzi, u Orašcu, na Sretenje 1804. godine. Taj skup, kojem je prisustvovalo tristotinak ljudi iz Topole i okoline, doneo je odluke dalekosežnog značaja za celu Srbiju.
Dan kad je donet prvi ustav 1835. godine
Inače, građani Srbije 15. i 16. februara obeležavaju i u znak sećanja na donošenje prvog ustava Srbije, koji je u to vreme bio jedan od najmodernijih u Evropi. Istoričari danas ocenjuju da je tim ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku.
Ovaj dokument usvojila je Velika Narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru. Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi spominju brojke od 3.000 do 4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).
Pisac ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar. Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, odnosno do početka marta, kada je privremeno, a 11. aprila 1835. godine konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj, ni Rusiji, ni Austriji, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti ustavom i zakonima.
